UVOD
Većina hrišćana shvata da je od najveće važnosti da se Isus Hrist vrati, ali zašto bi Ilija morao doći najpre? Jovan Krstitelj je pretekao prvi dolazak Isusa. Ako je bilo potrebno da Ilija dođe da pripremi srca ljudi da prime Mesiju kada je On došao pre 2.000 godina, da li je potrebno da Ilija ponovo dođe pre nego što se Isus vrati drugi put? Ako jeste, šta je „duh Ilijin“ i koliko puta će Bog upotrebiti ovo posebno pomazanje? Ova tema je od presudne važnosti, jer ako je Ilija obećan, onda njegova služba i Poruka moraju biti prepoznate i prihvaćene. Ovo pitanje su Isusu postavili Njegovi učenici. Matej 17:10–13: A njegovi su ga učenici pitali govoreći: “Zašto onda pismoznanci kažu da najprije mora doći Ilija?” A Isus im je odgovorio rekavši: “Ilija će doista najprije doći i sve obnoviti. Ali kažem vam da je Ilija već došao, a oni ga nisu prepoznali, već su mu učinili sve što su željeli. Tako će i Sin čovječji pretrpjeti od njih.” Tada su učenici razumjeli da im je govorio o Ivanu Krstitelju. “
Zašto je bilo potrebno da neko sa Ilijinim pomazanjem prethodi dolasku Mesije? Ako se pažljivije osvrnemo na prvog i izvornog Iliju, možemo mnogo naučiti o Božijem nepromenljivom načinu pripreme Njegovog naroda za Njegov dolazak.
PRVI DOLAZAK ILIJE
Iako se o prvom Iliji zna relativno malo, Bog je u Starom zavetu sačuvao dovoljno da sve naredne generacije mogu steći pravi uvid u njegov beskompromisni karakter i nepokolebljivu prirodu. On je svakako bio jedan od najmoćnijih i najzanimljivijih proroka u Bibliji, i iako je zapis o njemu kratak, on služi kao obrazac za sva naredna pojavljivanja ovog pomazanja.
On se iznenada pojavljuje niotkuda, iz kamenitog područja Galada, i na kraju misteriozno nestaje, uznesen u vihoru sa ognjenim konjima i kolima. Iako je bilo 7.000 drugih koji nisu priklonili koleno Valu, on je sam ustao protiv Ahava, cara otpale nacije, i njegove žene Jezavelje.
Ahav je bio izraelski car koji je tražio savez sa Etvalom, carem Tira, oženivši njegovu ćerku Jezavelju. Etval je bio sveštenik Astarte, a njegova ćerka Jezavelja bila je veoma revnosna u širenju idolopoklonstva i odvela je Božiji narod od obožavanja Jehove. Ahav i Jezavelja su dozvolili da hramovi posvećeni Valu deluju u Izraelu. Ta religija je imala kraljevsku podršku, čime je prekršena prva zapovest: „Čuj, Izraele! GOSPOD, naš Bog, jedini je GOSPOD! I ljubi GOSPODA, Boga svojega, svim srcem svojim, svom dušom svojom i svom snagom svojom!“ (Ponovljeni zakon 6:4–5)
Ilija se iznenada pojavljuje pred Ahavom, prorokujući sušu, govoreći: „Tako da je živ Gospod Bog Izrailjev, pred kojim stojim, neće biti rose ni kiše ovih godina osim na moju reč.“ Car je odbacio poruku ovog naizgled neupadljivog, dlakavog čoveka, jednostavno odevenog kožnim pojasom i plaštom.
Kako se treća godina suše bližila kraju, Ilija se ponovo iznenada pojavljuje pred carem, i sada je Ahav spreman da sluša. Ilija zahteva suočavanje na gori Karmel, planinskom lancu uz obalu u severnom Izraelu. Tamo je Ilija iskušao bogove Jezavelje zahtevajući da Bog koji odgovori ognjem bude prihvaćen kao jedini i pravi Bog. I Ilija pristupi svemu narodu i reče: “Dokle ćete vi zastajkivati između dva mišljenja? Ako GOSPOD jest Bog, sledite njega; ako je Baal, onda sledite njega.” (1. Kraljevima 18:21)
Zatim je Ilija učinio ono što ćemo videti kao karakteristiku ovog posebnog pomazanja: najpre je obnovio stari oltar Jehove i na njemu prineo propisane žrtve. Oganj Božiji je pao, potvrđujući da je On jedini pravi i živi Bog, i okrenuo srca Izraela nazad Jehovi, daleko od idolopoklonstva. Dok je Ilija imao srca naroda, potom je pogubio četiri stotine Valovih sveštenika.
Od tog vremena vodila se stalna borba između Ilije i Jezavelje. To je delo Ilije i pečat, odnosno obeležje njegove službe: da obnovi bogosluženje onome kome pripada, popravljajući i obnavljajući oltar i vraćajući srca nazad izvornoj i pravoj veri.
Ilija nije gradio novi oltar niti novu religiju, već je uzeo zapostavljeno kamenje i poređao ga ponovo na pravo mesto. To je ono što će „duh Ilijin“ činiti svaki put kada dođe. On neće uspostaviti novu religiju, već će uzeti kamenje izvornih temeljnih doktrina, postaviti ga u pravilan poredak i vratiti srca vernika nazad izvornoj veri.
DRUGI DOLAZAK ILIJE
Elisej, verni sluga Ilije, dobio je obećanje da će mu pripasti dvostruki deo istog duha, odnosno pomazanja. To su kasnije posvedočili i prepoznali drugi proroci. „A kad su ga vidjeli sinovi proročki koji su bili gledali na Jerihon, rekli su: “Duh Ilijin počinuo je na Elizeju!” I pošli su mu u susret te su se do zemlje poklonili pred njim.“ (2. Kraljevima 2:15)
Elisej je nastavio Ilijinu službu i učinio dvostruko više čuda, od kojih se jedno dogodilo čak i posle njegove smrti. Jedan mrtav čovek bio je bačen u njegov grob na njegove kosti i oživeo je! Obilježje nastavka „Ilijinog“ pomazanja vidi se u stalnoj borbi protiv idolopoklonstva, dok je Elisej radio na tome da vrati srca Izraela nazad Jehovi Bogu.
Da bismo pravilno prepoznali duh Ilijin, moramo pogledati u Bibliju. To svakako ne može značiti reinkarnaciju duha neke druge osobe. Ilijino pomazanje mora biti Duh Božiji koji deluje na isti određeni način kao što je delovao na prvog Iliju. Pažljivo proučavanje Svetog pisma otkriva merila po kojima se prepoznaju oni koji imaju Ilijino pomazanje:
- Mora biti protiv idolopoklonstva, tj. lažnih oblika religije, uključujući lažno ili isprazno obožavanje pravog Boga Jehove (Isaija 29:13; Matej 15:8–9).
- Donosi potrebnu obnovu istine.
- Okreće srce Božijih izabranih nazad pravoj veri.
U Psalmu 68:18 zapisano je: „Ti si uzašao na visinu, odveo si sužnje u sužanjstvo, primio si darove za ljude, i za buntovnike, da bi GOSPOD, Bog, prebivao među njima.“ To je Božiji način da bude viđen kao prisutan među svojim narodom. Kroz darove Bog pomazuje ljude i oni postaju posude kroz koje se On otkriva.
Apostol Pavle je uspostavio isti princip i pozvao se na Psalme kada je govorio o darovima koji su došli od Isusa Hrista posle Njegovog uznesenja. Efescima 4:7–11: „A svakome od nas dana je blagodat po meri dara Hristovog. Zato kaže: ‘Uzide na visinu, zapleni ropstvo i dade darove ljudima.’ (A to ‘uzide’, šta je drugo nego da je najpre sišao u donje krajeve zemlje? Onaj koji je sišao, to je isti koji je i uzašao iznad svih nebesa da ispuni sve.) I On dade jedne za apostole, jedne za proroke, jedne za evanđeliste, jedne za pastire i učitelje.“
Ovo Pismo otkriva da svi darovi službe dolaze od Boga, pa je duh Ilijin zapravo Duh Hristov koji dolazi kao pomazanje od Boga za određeno delo. Ilijino pomazanje će pomazati jednog pojedinca, a ne kolektivno delo neke sekte, crkve ili organizacije, već čoveka kojeg je Bog izdvojio.
Od Postanka do Malahije, kada se zavesa spušta na Stari zavet i on se zatvara, Bog koristi seme Avraamovo i na kraju Zakon da otkrije svoj veliki plan kako bi naučio čoveka prirodi Božijoj i pripremio svet za Spasitelja. U to vreme, Božije sredstvo bilo je ovo malo, neupadljivo jevrejsko pleme – narod Izraela.
Oko 650 godina pre nego što je Izrael postao narod, Bog je obećao vernom patrijarhu Avraamu da će njegovi potomci postati velik narod i imati svoju zemlju, i da će kroz njih biti blagosloveni svi narodi zemlje. Verni Bog je ispunio svoje obećanje kada je vratio svoj narod u njihovu zemlju, tačno kako je prorekao preko Jeremije, 70 godina nakon prvog izgnanstva.
Ali kada su se lokalna ugnjetavanja i strana vlast nastavili tokom narednog veka, razočaranje i cinizam su zavladali, a s tim i obnovljena duhovna pobuna. Poruka proroka Malahije objavila je da dolazi Dan Gospodnji i obećala da će mu prethoditi glasnik kojeg će Bog poslati pred svojim licem da pripremi put.
Ta poruka je obećala da će duh Ilijin doći i ponovo okrenuti srca nazad Bogu.
Koliko dugo će proći pre nego što Mesija dođe? Koliko dugo Jevreji, zapravo ceo svet, moraju čekati na ovaj slavni dan obećanja? Danilu je dat nagoveštaj u njegovoj viziji sedamdeset „sedmica“. Dolazak Mesije neće biti pre nego što prođe više od 400 godina od vremena Malahijinog proročanstva.
Od Malahije do Jovana Krstitelja, Pismo ćuti i Bog više neće govoriti kroz proroka sve do pojave Jovana Krstitelja. Više od 400 godina narod Izraela će biti bez proroka koji bi ih vodio.
TREĆI DOLAZAK ILIJE
Treće pojavljivanje Ilijinog pomazanja dogodilo se kada se anđeo iznenada pojavio Zahariji i rekao mu da će on i njegova žena Jelisaveta dobiti sina. Anđeo je objavio da će Ilijino pomazanje biti na njegovom detetu. „I on [Jovan] će ići pred Njim [Isusom] u duhu i sili Ilijinoj, da obrati srca otaca ka deci i nepokorne k mudrosti pravednih…“ (Luka 1:17)
Ovo Ilijino pomazanje bilo je ranije prorečeno u knjizi proroka Malahije, ali kada uporedimo ovaj stih iz Luke 1:17 sa tekstom iz Malahije 4:5–6, vidimo da je anđeo u svojoj objavi Zahariji primenio samo deo tog proročanstva na Jovana. Pažljivo pogledajmo samo proročanstvo u Malahiji 4:5–6: „Evo, ja ću vam poslati Iliju proroka pre nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji. I on će obratiti srca otaca ka deci,“ (ali primetite da je izostavljen preostali deo Malahijinog proročanstva koji se odnosi na buduće Ilijino pomazanje) „i srca dece ka ocima, da ne dođem i udarim zemlju prokletstvom.“
Da bismo ovo razumeli, moramo dopustiti da Pismo tumači Pismo. Šta znače ove dve fraze: „obratiti srca otaca ka deci“ i „srca dece ka ocima“?
Jovan Krstitelj je zaista obratio srca otaca ka deci, to jest, usmerio je Jevreje dalje od vere njihovih otaca, u vezi sa starozavetnim Zakonom, ka novoj, oslobađajućoj veri u Sina Božijeg, Isusa Hrista!
Ali u Luki 1:17, kada je anđeo citirao Malahiju 4:6, zaustavio se usred stiha. Nije završio stih, jer se ostatak Malahije 4:6 nije odnosio na Jovanovu službu. Bio je sačuvan za budućeg Iliju koji će obratiti srca dece nazad ka njihovim ocima; to jest, ovaj Ilija poslednjih dana vratiće pažnju i usmerenost pravih vernika poslednjeg vremena nazad na veru ranih apostolskih otaca, uspostavljenu u novozavetnoj crkvi.
Zapazite da je ovo zaustavljanje usred stiha učinjeno i tokom Isusove službe, kada je čitao proročanstvo Isaije i primenio samo deo stiha kao ispunjen u svom prvom dolasku:
„I uručili su mu knjigu proroka Izaije. A kad je otvorio knjigu, našao je mjesto gdje je bilo zapisano: “Duh Gospodnji na meni je, jer me pomazao propovijedati evanđelje siromasima; poslao me ozdravljati srca slomljena, propovijedati oslobođenje sužnjevima i slijepima obnovu vida, da na slobodu otpustim potlačene, da propovijedam ugodnu godinu Gospodnju.” Tada je zatvorio knjigu, predao ju poslužitelju i sjeo. A oči svih u sinagogi bile su uperene u njega. I on im je počeo govoriti: “Danas se, na vaše uši, ovo Pismo ispunilo.” (Luka 4:17–21)
Pogledajmo ponovo izvorno starozavetno proročanstvo:
„Duh Gospoda Boga je na meni, jer me Gospod pomaza da javljam radosnu vest krotkima; Poslao me je da povijem one koji su srca slomljena, da proglasim oslobođenje sužnjevima i otvaranje tamnica onima koji su zatočeni; da oglasim godinu milosti Gospodnje i dan osvete Boga našega, da utešim sve žalosne…“ (Isaija 61:1–2)
Primetićete, upoređujući Luku 4:17–21 sa Isaijom 61:1–2, da se Isus zaustavio usred stiha, jer deo tog proročanstva u 2. stihu: „i dan osvete Boga našega, da utešim sve žalosne“, nije pripadao Njegovom prvom dolasku, već drugom dolasku.
Kao i u ovom slučaju, tako se i samo deo Malahijinog proročanstva u 4:5–6 odnosi na Jovana Krstitelja. Ovo nam pomaže da razumemo Jovanovo poricanje u Jovanu 1:19–23, kada su ga fariseji pitali da li je on Ilija. Jovan je time mogao samo reći da nije onaj Ilija iz Malahije 4:6, jer nije bio Ilija koji će prethoditi drugom dolasku Hrista.
Taj Ilija će doći neposredno pre tog velikog i strašnog dana Gospodnjeg, kada će zemlja goreti kao peć na kraju vremena. Ovo je jedini način da se razumeju Isusove reči kada je jasno prepoznao Jovana kao Iliju u Mateju 17:12–13. Bez ovog razumevanja, reči Hristove i Njegovog proroka Jovana izgledale bi kao protivrečne.
Kao što je otpad Izraela u Starom zavetu pokazao potrebu za Ilijinim pomazanjem da dođe i obrati srca kako bi ih pripremio za prvi dolazak Hrista, tako je potrebno pratiti istoriju hrišćanske crkve i videti kako je otpala od izvorne apostolske istine.
Ovaj pad od izvorne Reči učinio je neophodnim da Bog još jednom upotrebi Ilijino pomazanje da obrati srca dece poslednjeg vremena nazad veri apostolskih otaca.
POTREBA ZA ILIJOM
Apostol Pavle je govorio o sebi kao o onome koji je zaručio crkvu da bude udata za Hrista, kao što prirodni otac zaručuje svoju kćer za muža. Međutim, bojao se da će crkva biti zavedena i pasti od istine, kao što bi čista devica pala primajući seme drugoga, a ne onoga kome je zaručena. Ova obmana bi bila toliko snažna da bi crkva primila „drugog Isusa“ ili „drugi duh“, a ne Onoga kojeg je Pavle propovedao.
„Jer ljubomoran sam na vas Božjom ljubomorom, jer sam vas zaručio s jednim mužem, da vas privedem Kristu kao čistu djevicu. Ali se bojim da se slučajno ne bi, kao što je zmija zavela Evu svojim lukavstvom, vaše misli pokvarile od jednostavnosti koja je u Kristu. Jer ako onaj tko dođe propovijeda drugog Isusa, kojega mi nismo propovijedali, ili ako primate drugog duha, kojega niste primili, ili drugo evanđelje, koje niste prihvatili, vi bi takvog dobro podnosili.“ (2. Korinćanima 11:2–4)
Pavle je dalje upozorio crkvu da će pre povratka Isusa Hrista, odnosno „dana Hristovog“, doći do velikog otpada. Crkva će pasti na tako nizak nivo da će odbaciti pravog Hrista i Njegovu Reč, i obožavati lažnog hrista unutar same crkve.
„Da se ne date brzo pokolebati u umu niti uznemiriti, ni duhom, ni rečju, ni poslanicom, kao da je od nas, kao da je dan Hristov već tu. Neka vas niko ne prevari ni na koji način; jer taj dan neće doći dok najpre ne dođe otpad i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli; koji se protivi i uzdiže iznad svega što se naziva Bog ili se obožava, tako da on kao Bog sedne u hram Božiji, pokazujući sebe da je Bog.“ (2. Solunjanima 2:2–4)
Ovi stihovi iz 2. Korinćanima 11 i 2. Solunjanima 2 potvrđuju Otkrivenje 17, gde je Jovan video ovu palu ženu kao crkvu poslednjeg vremena i opisao je kao bludnicu, preljubnicu koja je primila seme od drugih ljubavnika. To je isti način na koji su starozavetni proroci opisivali narod Izraela koji je ostavio Jehovu i odao se idolima.
Bludništvo novozavetne crkve na kraju će roditi kćeri koje su bludnice kao i njihova majka.
„I dođe jedan od sedam anđela koji imahu sedam čaša i reče mi: Dođi, pokazaću ti sud velike bludnice koja sedi na mnogim vodama; s kojom su carevi zemaljski činili blud, i stanovnici zemlje opijeni su vinom njenog bluda. I odvede me u duhu u pustinju; i videh ženu gde sedi na zveri crvene boje, punoj imena hulnih, koja ima sedam glava i deset rogova. I žena beše obučena u purpur i skerlet, i ukrašena zlatom i dragim kamenjem i biserima, i imaše zlatnu čašu u ruci punu gadosti i nečistote njenog bluda; i na čelu njenom napisano ime: TAJNA, VAVILON VELIKI, MAJKA BLUDNICA I GNUSOBA ZEMALJSKIH. I videh ženu pijanu od krvi svetih i od krvi mučenika Isusovih; i kad je videh, začudih se veoma.“ (Otkrivenje 17:1–6)
Ovaj oblik lažnog bogosluženja doveo bi do udaljavanja od izvorne Istine koju su dali apostoli i okrenuo bi srca ljudi od prvobitne vere otaca, kao što je Jezavelja okrenula srca Izraela od Jehove, čime je postalo potrebno da Bog pošalje Iliju.
„Ali imam malo protiv tebe zato što ženi Jezabeli, koja sebe naziva proročicom, dopuštaš naučavati i zavoditi moje sluge da bludniče i jedu žrtvovano idolima.“ (Otkrivenje 2:20)
POTREBA ZA ILIJOM – 2. DEO
Pažljivim proučavanjem Otkrivenja, poglavlja 1–3, može se videti da Isus Hrist otkriva svoje buduće delo kroz sedam doba. Sam Isus je autor knjige Otkrivenja, a Jovan je bio samo pisar koji je zapisao ono što je video u nizu vizija koje su mu došle oko 95–96. godine naše ere.
U to vreme Jovan je bio zatvoren na Patmosu, malom ostrvu u Egejskom moru, blizu granice današnje Grčke i Turske, i u Duhu je bio prenesen u Dan Gospodnji. Jovan je rekao: „Bejah u Duhu u Dan Gospodnji.“ U ovom kontekstu, Dan Gospodnji ne odnosi se na sedmi dan u nedelji, već na vreme u istoriji kada Isus Hrist dolazi i preuzima vlast nad ovim svetom kao Car, ispunjavajući Otkrivenje 11:15: „Carstva ovoga sveta postaše carstva Gospoda našega i Hrista njegovog, i On će carovati u vekove vekova.“
U toj viziji Jovan je video Isusa u obliku kakav nikada ranije nije video: kako hodi među sedam svećnjaka, dok u svojoj desnoj ruci drži sedam zvezda. Njegove oči su bile kao plamen ognjeni, kosa i lice blistali su svetlošću Njegove pravednosti, a Njegov jezik bio je kao mač sa dve oštrice. Prizor je bio toliko strašan da je Jovan pao ničice od straha.
U ovoj viziji Isus Hrist je otkriven kao vrhovno Božanstvo, veliki „JA JESAM“. Ona pokazuje da je Isus Bog neba, ne trojedini bog, već jedan Bog. Biblija to naglašava više puta u prvom poglavlju da ne bi bilo zabune. Isus nije samo prorok; nije ni manji bog pod Bogom; nije ni neki drugi bog. On je Bog! Najveće od svih otkrivenja jeste vrhovno Božanstvo našeg Gospoda Isusa Hrista.
Nakon što je otkrio svoje Božanstvo, Isus je rekao Jovanu da sedam svećnjaka predstavljaju sedam crkava, a sedam zvezda u Njegovoj ruci su anđeli, odnosno glasnici tih crkava. Zatim diktira pismo svakoj crkvi.
To su bile neznabožačke (paganske) crkve u Maloj Aziji. Stanja u tim crkvama odgovaraju sedam različitih perioda kroz koje će hrišćanstvo prolaziti do kraja vremena. Ova pisma, dakle, proriču sedam doba za neznabožačku crkvu.
Isus se obraća vernicima u svakom dobu, daje im ohrabrenje, ali i ukor gde je potrebno, i obećava nagrade onima koji ostanu verni Njegovoj Reči i pobede. Takođe se obraća i onima u lažnoj crkvi u svakom dobu, onima koji tvrde da su hrišćani, a to nisu.
Isus započinje diktiranje rečima: „Anđelu crkve u Efesu napiši…“ To znači da svako crkveno doba ima svog anđela. Reč „anđeo“ znači glasnik. To nisu bili nebeski anđeli, jer Jovan ne bi pisao pismo nebeskom anđelu. Ovih sedam glasnika su sedam ljudi koji su u svoje vreme bili glasnici određenog doba:
- Efes (Otkrivenje 2:1–7), 53–170. godine – Pavle
- Smirna (2:8–11), 170–312 – Irinej
- Pergam (2:12–17), 312–606 – Martin
- Tijatira (2:18–29), 606–1520 – Kolumba
- Sard (3:1–6), 1520–1750 – Luter
- Filadelfija (3:7–13), 1750–1906 – Vesli
- Laodikeja (3:14–22), 1906–? – „Ilija“
Glasnik prvog crkvenog doba bio je Pavle. Odmah nakon njegovog obraćenja, Gospod je rekao za njega: „On mi je izabrana posuda da nosi ime moje pred neznabošcima.“ (Dela 9:15)
U početku je Pavle propovedao samo Jevrejima. Kada su oni odbili njegovu poruku, rekao je: „Vama je trebalo najpre da se govori reč Božija; ali kad je vi odbacujete i sami sebe smatrate nedostojnima večnog života, evo, obraćamo se neznabošcima…“ (Dela 14:46–47)
Pavle je osnovao crkve među neznabošcima širom Male Azije i definisao hrišćansku veru kroz svoje poslanice. U Rimljanima 11:13 kaže: „Vama govorim, neznabošci, jer sam ja apostol neznabožaca.“
Prvo doba počelo je oko 53. godine kada je Pavle osnovao crkvu u Efesu, učeći osnovne hrišćanske doktrine: počevši od krštenja vodom u ime Isusa Hrista i duhovnog krštenja Svetim Duhom (Dela 19:1–12).
Ime Efes znači „popustiti i opustiti se“. U početku je efesko doba sledilo Jevanđelje koje je Pavle primio otkrivenjem od Isusa Hrista; ali kasnije su se hrišćani udaljili od istine, slušajući druge učitelje koji su propovedali drugačije jevanđelje. Zbog tog odstupanja Isus kaže: „Ali imam nešto protiv tebe zato što si svoju prvu ljubav ostavio.“ (Otkrivenje 2:4)
Ipak, nalazi i nešto dobro: „Ali imaš to što mrziš dela Nikolaita, koja i ja mrzim.“ (Otkrivenje 2:6)
Reč „Nikolaiti“ dolazi od dve grčke reči: nikao (pobediti, pokoriti) i laos (narod). To znači da su ovi ljudi postepeno preuzimali kontrolu nad vernicima, zamenjujući vođstvo Svetog Duha ljudskim vođstvom.
Kako je to bilo moguće u crkvi koju je sam Bog započeo? Knjiga Postanka pokazuje da je svako Božije delo od početka donosilo „dva brata“ sa različitim motivima, kao Kain i Avelj, Isak i Ismail, Isav i Jakov. Uvek je jedan bio pravo seme Božije, a drugi ne, iako su obojica tvrdila da ljube Boga.
Isto se dogodilo i u Isusovoj službi: postojali su pravi apostoli, ali i Juda Iskariotski.
Tako je i prvo crkveno doba rodilo zajednice sa različitim duhovnim stanjima:
– prava i lažna loza
– pšenica i kukolj
– vernici i prividni vernici
Razlika je u tome što je jedan nanovo rođen duhovnim iskustvom, a drugi prihvata veru intelektualno. Jedan je ispunjen Duhom, a drugi nije.
Tako je duh Nikolaita pustio koren u crkvi. Umesto duhovnog iskustva, neki su postali hrišćani iz intelektualnih ili čak političkih razloga. Takvi su uspostavili hijerarhiju da vladaju nad drugima.
Kroz takav sistem Sotona je postepeno ušao u crkvu, sve dok u poslednjem dobu Laodikeje Isus Hrist nije prikazan kako stoji izvan crkve i kuca na vrata (Otkrivenje 3:20).
Pošto su srca ljudi odvratila od izvorne vere, postalo je potrebno da Bog ponovo pošalje Iliju, da pripremi narod za uznesenje.
Poslednje crkveno doba, Laodikeja, počelo je 1906. godine kada je Bog obnovio darove Svetog Duha kroz probuđenje u Azusa ulici u Los Anđelesu. Iz te male grupe, darovi Duha su se brzo proširili širom sveta, pokrećući pentekostalni pokret.
Ali ono što je počelo sa velikim obećanjem, završilo je kao i prethodna doba, organizovanjem u denominacije. Postavili su svoje doktrinarne granice i zatvorili vrata daljem delovanju Svetog Duha.
Zato Isus kori Laodikeju: „Jer si mlak… izbljuvaću te iz svojih usta… kažeš: bogat sam… a ne znaš da si nesrećan, jadan, siromašan, slep i go.“
Sedmo doba je toliko organizovano da Isus stoji napolju i želi da uđe:
„Evo stojim na vratima i kucam…“ (Otkrivenje 3:20)
Kao što se Stari zavet završio religijskim sistemima zasnovanim na ljudskim tradicijama, tako se i Novi zavet završava svetom religije podeljenim na mnoge denominacije, udaljenim od izvorne Reči.
ČETVRTI DOLAZAK ILIJE
Laodikeja je sedmo i poslednje crkveno doba pre nego što se Isus Hrist vrati na zemlju. Ovoga puta On dolazi u sudu. Malahija je prorekao: „Evo, ja ću vam poslati Iliju proroka pre nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji; i on će obratiti srce“… „dece ka njihovim ocima.“
Zato će glasnik poslednjeg crkvenog doba imati duh Ilijin, kao što ga je imao Jovan Krstitelj. Ovaj veliki Ilija dolazi u laodikejsko doba i uzeće izvornu poruku apostola da obrati decu veri otaca. On će ukoravati hrišćane u Laodikeji jer nisu sačuvali istu veru koja je prvobitno data, kao što je Ilija ukoravao Izrael.
Kada je duh Ilijin bio na Jovanu, njegova služba bila je propovedanje bez čuda. To je bilo zato što je Isus dolazio odmah posle njega i bilo je potrebno da On ima znake i čuda da se potvrdi kao Mesija, kao što kaže Malahija 4:2: „A vama koji se bojite imena moga, sunce pravde će izaći sa zdravljem u krilima svojim.“ Nije bilo potrebno da Jovan čini velika čuda, jer je njegova služba bila da najavi dolazak Hrista.
Ovaj Ilija poslednjeg vremena biće neshvaćen i odbačen od strane različitih denominacija, kao što su Jovana Krstitelja odbacile sekte fariseja i sadukeja. Biće tako veliki i silan pred Gospodom da će ga neki pogrešno smatrati Mesijom, kao što su i Jovana smatrali Hristom (Luka 3:15; Jovan 1:19–20; 3:28).
Kako ćemo prepoznati ovog glasnika poslednjeg vremena sa Ilijinim pomazanjem?
Pre svega, biće moćan prorok koji ostaje veran Reči Božijoj, kao što su bili Ilija, Elisej i Jovan Krstitelj. Duh Hristov će ga jasno potvrditi nepogrešivim znacima, darovima i natprirodnim delima, i nosiće poruku obnove koja će pozvati srca dece nazad veri apostolskih otaca rane crkve.
Suprotstaviće se lažnim crkvama i njihovim učenjima, kao što se Ilija suprotstavio Jezavelji i njenom idolopoklonstvu. Jovan Krstitelj, pomazan istim Duhom, učinio je isto: pozivao je verske vođe da se pokaju zbog svojih ljudskih tradicija, jer su uzdigli sebe iznad Reči Božije.
Svaki put kada je Bog koristio Ilijin duh da pomazuje zemaljskog glasnika, on je bio odbačen od organizovane religije. Tako će i danas pravi Duh Božiji, kroz svog pomazanog Iliju, odbaciti moderne hrišćanske denominacije i stalno svedočiti protiv njih.
Kao Ilija, Elisej i Jovan Krstitelj, ovaj prorok poslednjeg vremena biće čovek pustinje. Neće biti učen čovek. Ilija nije bio školovan, niti Jovan Krstitelj koji je od mladosti bio u pustinji. Elisej je bio jednostavan orač. Tako i ovaj prorok neće biti izabran voljom ljudi niti obučen u teološkim školama, već izabran od Boga i poučen otkrivenjem kroz Duha.
Prvi Ilija je došao kada je Izrael bio spreman za izbavljenje iz paganstva. Jovan je takođe došao u vreme izbavljenja. Jovan je rekao:
„Ja nisam Hristos, nego sam poslan pred njim… Ko ima nevestu, ženik je; a prijatelj ženikov raduje se glasu ženikovom… On treba da raste, a ja da se umanjujem.“ (Jovan 3:22–30)
Jovan je propovedao neposredno pre dolaska Gospoda, upravo u vreme da predstavi Isusa kao Mesiju, Jagnje Božije.
Ilija koji dolazi pre uznesenja crkve obratiće srca Božije dece nazad Hristu, Reči.
PETI I POSLEDNJI DOLAZAK ILIJE
Knjiga otkupljenja uključuje ostatak izabranih Jevreja, poznatih kao „144.000“, i još jednom će biti potrebno obraćenje srca.
Ovoga puta, srca tih jevrejskih otaca biće okrenuta da prime Sina i Njegove apostole, upravo onog Hrista kojeg su odbacili pre oko 2.000 godina.
Danas su jevrejski vernici sabrani iz celog sveta nazad u svoju zemlju da prime obećanog Mesiju. Njihova iskrena želja je obnova hramskog bogosluženja. Već postoje pokušaji da se ponovo naprave menorah, crvena junica i drugi hramski predmeti.
Ovi iskreni Jevreji žele da ponovo prinesu krvnu žrtvu, jer znaju da bez prolivanja krvi nema oproštenja greha.
Još jednom, pre konačnog otkrivenja Mesije, pojaviće se prorok da obrati njihova srca. On će ih odvratiti od jevrejskih tradicija: žrtava životinja, držanja subote i praznika, i pokazati im da su sve te uredbe ispunjene u Isusu Hristu.
Jevrejski narod mora primiti svoje poslednje i konačno svedočanstvo. Njihova srca moraju biti okrenuta da prime Sina i Njegove apostole koje su odbacili. Moraju prepoznati svoje vreme i njegovu Poruku, da bi bili zapečaćeni u Carstvo Božije.
ILIJINA SLUŽBA PRE UZNESENJA
Na isti način, i hrišćanska Crkva mora prepoznati svoje vreme pohođenja i obećanu obnovu, jer Isus ne može doći nazad dok ne dođe vreme obnove svega.
„On će poslati Isusa Krista koji vam je već prije bio propovijedan; Onoga koga nebo treba primiti do vremena uspostave svega što je Bog navijestio od postanka svijeta na usta svih svojih svetih proroka.“ (Dela 3:20–21)
Srca Božije izabrane crkve moraju se odvratiti od opštih crkvenih tradicija i denominacijskog razdvajanja, i vratiti se živom Bogu Biblije. Vlast i vođstvo ljudskih uredbi i crkvenih tradicija moraju biti odbačeni, a vernici se moraju vratiti Reči: jevanđelju koje je Pavle propovedao.
Ovo je neophodno da bi se Gospod Isus dočekao i susreo u vazduhu!
Biblijski poredak jasno zahteva dolazak proroka pomazanog Ilijinim duhom kako bi se omogućio Hristov povratak. Ne može se imati dolazak Isusa Hrista bez proroka sa Ilijinim pomazanjem koji će obratiti srca vernika da Ga dočekaju.
Da bi se to ostvarilo, ljudske tradicije moraju biti odbačene i ostavljene po strani. Apsolutno je neophodno da Reč Istine koju su apostolski oci propovedali ponovo bude obnovljena u crkvi u svojoj čistoti.
Denominacije i njihovi školovani teolozi to ne mogu učiniti, isto kao što to nisu mogli fariseji i sadukeji u vreme Jovana Krstitelja. Potreban je prorok, jer je to jedini način na koji Bog govori.
„Jer Gospod GOSPOD ne čini ništa a da ne otkrije svoju tajnu svojim slugama prorocima.“ (Amos 3:7)
„A Isus odgovori i reče im: ‘Ilija će zaista najpre doći i obnoviti sve.’“ (Matej 17:11)
