Rođenje
Vilijam Branham rođen je 6. aprila 1909. godine u skromnoj kolibi, u brdima Kentakija, kao prvo od devetoro dece Čarlsa i Ele Branham. U trenutku njegovog rođenja kroz prozor kolibe ušlo je neobično svetlo, veličine jastuka, koje je lebdelо iznad mesta gde je ležalo novorođenče.
Odrastajući u blizini Džefersonvila, u Indijani, Vilijam je od najranijih dana upoznao težak i siromašan život. Njegovo detinjstvo bilo je obeleženo oskudicom i brojnim teškoćama. Njegov otac, Čarls Branham, bio je alkoholičar i nepismen, zbog čega je porodica živela u veoma skromnim uslovima.
Detinjstvo
Od ranih godina sećao se “vizija“ i “glasa“ koji mu je iz vihora govorio, “Nemoj nikada piti, ni pušiti, ni ukaljati svoje telo na bilo kakav način. Imam posao za tebe kada budeš stariji.“ Vilijam Branham je upoznao Gospoda i bio ispunjen Svetim Duhom 1931-e godine. Od tog vremena, Biblija je postala fokus njegovog života a Isus Hrist centar njegove egsitencije! Bio je rukopoložen za propovednika sa 23 godine, u Misionarskoj Baptisičkoj crkvi u decembru 1932-e godine.
Branhamova proročanstva
U prvom videu možete pogledati sedam vizija brata Vilijama Branhama koje je primio kao mladi propovednik 1933.-će godine o završnim dogođajima ljudske istorije, nakon kojih će slediti dolazak Milenijuma ili 1000 godišnjeg Kraljevstva Gospoda Isusa Hrista.
U drugom videu se nalazi isečak iz propovedi “Biranje neveste” gde je brat Branham pomazan Svetim Duhom prorokovao o potonuću Los Anđelesa.
Poslanje anđela
U maju 1946-e, odvojio se po strani da bi tražio od Boga značenje svog čudnog života. Kako se sam molio jedne noći, anđeo pun svetla mu se pojavio govoreći, “Ne boj se. Poslat sam iz prisutnosti Svemogućeg Boga da ti kažem da je tvoje neobično rođenje i pogrešno shvaćen život tu sa svrhom da bi dar Božanskog isceljenja odneo ljudima ovog sveta. Ako budeš iskren kada se budeš molio i dovedeš ljude da ti veruju, ništa neće opstati pred tvojom molitvom, čak ni rak. Ići ćeš u razne delove sveta i molićeš se za kraljeve i vladare i moćnike. Propovedaćeš mnoštvu sveta i preko hiljade ljudi će doći na tvoje skupove.“
Za pola sata, je ovaj anđeo objasnio Vilijamu Branhamu o prošlosti i rekao mu o budućnosti. Objasnio mu je zašto propovednici nisu mogli prepoznati dar od Boga u njegovom životu, a ipak je đavo mogao. Isto se dogodilo u Isusovim danima: religiozne vođe su rekle da Isus ima đavola u sebi, a ipak đavoli u Gadari su ga prepoznali. (Marko 3:22, Jovan 7:20)
Anđeo je bratu Branhamu takođe rekao, da kao što su Mojsiju bili dati zankovi da je poslat od Boga (Izlazak 4:1-8), tako će i njemu takođe biti data dva znaka. Prvi, mogao bi da prepozna bolesti po njihovim vibracijama, što bi prouzrokuvalo da njegova ruka otekne. Ako bi oteklina otišla nakon što se molio nad osobom, mogao je reći, “Tako govori Gospod, isceljen si.“ Anđeo je rekao kada dođe vreme, da će moći da prepozna tajne misli ljudskog srca. (Hebrejima 4:12; Jovan 2:24-25)
Natprirodna fotografija
Na ovoj začuđujućoj fotografiji bio je uslikan brat Branham u Hjustonu, Teksasu, januara 1950. godine, od strane Daglas Studia. Snimljena je u vreme iste kampanje u kojoj mu je brat Bosfort predao molitveni zahtev od Florenc Najtingejl, čija je istorija ispričana u poglavlju gde je pripovedano kako je Vilijam Branham odlučio da poseti Južnu Afriku. Kada su fotografi, gospodin Džejms Ajers i gospodin Teodor Kiperman, razvili fotografiju, bili su začuđeni sa pojavom Svetla iznad glave propovednika Branhama. Nikada ranije nisu videli nešto kao to, i nisu mogli razumeti prisutnost tog oreola. Sledećeg dana su kontaktirali Brata Branhama. Onda im je bilo objašnjeno da je već uslikana jedna slična fotografija kao što je ova, ali da Svetlo nije bilo tako izrazito kao na ovoj. Taj negativ je preuzeo Džordž J. Lejsi, Istražitelj sumnjivih dokumenata, da bi ustanovio da li je Svetlo nad glavom Vilijama Branhama bio rezultat nepravilne ekspozicije, razvijanja ili retuširanja. Gospodin Lejsi se složio da ispita negativ i onda je izneo svoje mišljenje u vezi toga. Kada je obavio svoje istraživanje dao je svoj zaključak. Došao je u svoju čekaonicu gde su bili članovi Branhamove grupe, šefovi propagande, dopisnici i ostali, koji su čekali. Kada je ušao, pitao je ko je od njih Vilijam Branham. Brat Branham je ustao sa stolice i predstavio se. Gospodin Lejsi je rekao: “Propovedniče Branham, umrećete kao i svi drugi smrtnici, ali dokle god bude postojala Hrišćanska civilizacija, živeće i vaša fotografija.” Ova slika je sada pod zaštitom autorskog prava, kao fotografija natprirodnog bića, a njena kopija nalazi se u arhivu Kongresne biblioteke u Vašingtonu.
Branham je punio najveće stadione i hale u njegovoj eri
Od izveštaja porodice Vilijama Branhama, očigledno je da je sprovodio kampanje isceljenja bar od 1941 kada je održao dvonedeljno probuđenje u Miltownu, i njegov traktat iz 1945 ‘Nisam Bio Neposlušan Nebeskoj Viziji’ pokazuje da je njegova misija iseceljivanja verom bila dobro učvršćena u to vreme.
Tokom sredine 1940-e William Branham je održao kampanje isceljenja skoro isključivo sa grupom Pentekostalaca Jediničara. Širenje Branhamove službe u šire krugove Pentakostalne zajednice je dovelo do njegovog upoznavanja sa Gordonom Lindsejom 1941-e godine, koji je uskoro postao njegov glavni menadžer i promoter. U ovo vreme nekolicina drugih uglednih Pentekostalaca se pridružilo njegovom timu u službi, uključujući Erna Baxtera i F. F. Bosvort. Gordon Lindsej se dokazao kao vešt publicista za Branhama, osnivajući časopis Glas Isceljenja, 1948-e godine, kojem je glavni cilj bio izveštavanje sa Branhamovih kampanja isceljenja.
U junu 1947-e godine, Evening Sun novine iz Jonesbroa, Arkanzas su saopštile da su “Stanovnici najmanje 25 država i Meksika posetile Jonesbro otkad je Branham otvorio skup, prvog juna. Ukupno pristustvo na službama je verovatno prošlo 20 000. Nekoliko novina je nosilo izveštaje o isceljenjima na skupovima.“ Njegov uspeh ga je odveo u zemlje širom sveta. Prema Pentekostalnom istoričaru “Branham je napunio najveće stadione i hale na svetu.“
Sastanci sa prisustvom od pola miliona ljudi
Svedočanstva o čudesnima isceljenjima su nastavila da se šire. Jedan upečatljiv primer objavljen u “Glasu isceljenja“ 1950-e godine je bio o dečaku koji je bio podignut iz mrtvih u Finskoj nakon što je bio udaren kolima.
U narednih deset godina Brat Branham je obišao zemlju sedam puta, održavajući najveće skupove u istoriji. Tokom krstarenja u Durbanu, Južna Afrika 1951-e godine, što je obuhvatilo 11 različitih gradova zabeleženo je preko pola miliona ljudi koji su prisustvovali na skupovima. Prilikom poslednjeg dana skupova koji su se održavali u Grejvil trkačkom stadionu bilo je približno 45 000 ljudi prisutno, i mnogima nije dozvoljen ulazak na stadion zbog nedostatka prostora, sedam velikih kamiona punih sa štakama, invalidskim kolicima, štapovima itd. su odnešeni posle službi isceljenja.
Svedočanstva obiluju
Kongresmen SAD-a Vilijam Apšov, hrom 66 godina, javno je izjavio njegovo čudesno izlečenje na skupu Branhama u letku pod imenom „Ja stojim na obećanjanjima“. Štaviše, proglasio je Vilijam Branhama prorokom 20. veka. Vilijam Branham je bio pozvan od strane kralja Engleske Džordža VI. radi molitve a isti je bio čudesno isceljen od multipleks skleroze.
U Februarskom broju 1961. godine, novine pod imenom „Glas punoevanđeoskih ljudi“ (sada ‘Glas punoevanđeoskih poslovnih ljudi’) su napisale: „U Biblijskim danima, bili su Božji ljudi koji su bili proroci i videoci. Ali u svim Svetim Spisima, nijedan od njih nije imao veću službu od Williama Branhama… Branham je bio upotrebljen od Boga da u ime Isusovo podiže mrtve!“ Branhamovo učenje i njegova opšte poznata ličnost je imala temeljan uticaj na Pentekostalne i Harizmatične pokrete. Iaoko je preminuo 1965-te godine, postoje stotine hiljada ljudi po svetu koji ga poštuju kao proroka, i smatraju ispunjenjem Malahije 4:5-6.
U rečniku Pentekostalnih i Harizmatičnih pokreta nalaze se sledeći komentari: „Osoba opšte poznata kao ‘otac’ i ‘pionir’ probuđenja posle Drugog Svetskog rata je bio Vilijam Branham. Iznenadna pojava njegovih čudesnih kampanja iscelenja 1946-te su izazvale niz duhovnih eksplozija u Pentekostalnom pokretu koji se pomerio ka Mejn Stritu, SAD, tokom 50-tih i prouzrokovao nastanak šireg harizmatičnog pokreta u 60-im koji trenutno utiče na skoro svaku denominaciju u državi.“
Poslat od strane Sedam anđela
22. decembra 1962, brat Branham je imao viziju kako je stajao blizu Tusona, Arizone skidajući čičak sa svojih pantalona, kada se dogodila ogromna eksplozija. Ovu viziju je ispričao svojoj zajedinici u Džefersonvilu, Indijani, 31. decembra (propoved je snimljena na kaseti). Onda se preselio u Tuson, Arizona. Posle više od mesec dana, 28. februara 1963, dok je bio u lovu, primetio je čičak na svojim pantalonama, dok je ispružio ruku da ga skine, ogroman prasak se čuo planinskim predelom. Gledajući gore, video je Sedam Anđela u formi piramide kako hitaju prema njemu, tada je bio uzdignut za neko vreme u njihovu sredinu. Onda je glas povikao, „Idi nazad na istok“, i brat Branham je znao da je vreme za otvaranje Sedam Pečata iz knjige otkrivenja (Daniel 12:4,8-9; Otk. 5,6 i 8) koje su mu anđeli poverili.
Brat Branham se vratio u Jeffersonville, Indijanu, gde je, dok je čekao na Boga, tokom sedam dana, Glas Božji govorio iz vatrenog stuba. Taj glas je otkrivao tačno one istine tajni koje su bile zapečaćene u Otkrivenju od 5 do 8. Ta otkrivenja su bila u suprotnosti svakome (uključujući bratu Branhamu) ko je pre toga imao neku predstavu o tome. Ipak to je bilo potpuno u skladu sa ostatkom Reči Božje. Dok je brat Branham propovedao sedam uzastopnih noći o tim pečatima (17-24 marta 1963) njegove propovedi su bile snimljene. To se dogodilo da bi se ispunilo Pismo u našem danu koje govori: „Nego u dane glasa sedmog anđela kad zatrubi, onda će se svršiti tajna Božija, kao što javi svojim slugama prorocima.“ (Okt. 10:7)
Smrt
18. Decembra, 1965-e godine Vilijam Branham i njegova porodica (osim njegove ćerke Rebeke) su se vozili ka Džefersonvilu, Indijana iz Tusona, Arizone. Malo nakon mraka nedaleko Frione, Teksasa pijani vozač je nabio prednji deo kola Vilijama Branhama. U vozilu su bili njegova žena Meda, i njihova ćerka Sara. Živeo je šest dana pre nego što je preminuo na Badnje veče, 1965-te. Oni su vratili njegovo telo u Džefersonvil, Indijanu, gde je bio sahranjen.